Ljudi se udaljavaju jedni od drugih i imaju sve manje vremena za svoje lične živote.Opterećeni svakodnevnim brigama suočeni smo sa surovom realnošću borbe za opstanak koja ne daje mesta emocijama .Zdrav razum i obe noge na zemlji, trebalo bi izabrati kao moto života. Možda je to put ka boljoj budućnosti ili bar predvidivoj.Ipak nikada ne smemo zaboraviti da ma koliko obaveza, posla i problema imali uvek moramo naći trenutke za one koje volimo i ono šta volimo.