izložba u BORU

REX - kulturni centar B92 i Resurs Centar Bor
Predstavljaju umetničke i dokumentarne radove na temu:

JAVNA TAJNA
02.-12. oktobar
Galerija Muzeja rudarstva i metalurgije

Projekat je koncipiran kao istraživanje fenomena javne tajne. Povod za realizaciju je Predlog Zakona o slobodnom pristupu informacijama, čija se jedna verzija nalazi pred usvajanjem u Skupstini Srbije.

Radovi su pripremljeni i realizovani na radionicama koje su tokom leta u Resurs Centru Bor vodio Zoran Toforović sa asistentom Jelenom Đorđević.

IZLOŽBA

Ovde možete pogledati slike sa otvaranja izložbe "JAVNA TAJNA" u Boru

RADOVI

"Glasačka kutija" (2003, c-print, 70x70cm)
autor: Nenad Maksimović (Bor, 1977, pisac)
Rad prikazuje javnu tajnu jedne stambene zgrade u kojoj hidrant ima ulogu licne ostave/kante za smece. Oznakom "Glasacka kutija" autor proširuje znacenje na širu zajednicu i na fenomen parlamentarne demokratije, u kojoj se predašnji licni pristup anonimnog pušaca prema hidrantu, menja u licni odnos glasaca prema ponudenom kandidatu na izborima. U današnjem politickom sistemu taj se odnos kompulzivno reprodukuje monotonim, sterilnim rezultatima.

nazad

vrh

"Psihoaktivna ambalaža (de nobis ipsis silemus)", (2003, objekti od ambalaže i papira)
autor: Saša Lović (Bor, 1973, radnik RTB-a)
Jednostavan koncept: na vec postojecoj ambalaži, autor menja logo. Izmenom loga autor ne simplifikuje znacenje loga u potrošackoj kulturi. Trikom izmene loga naglašava se odnos potrošaca prema ponudi globalnog tržišta, zatim manupulacija multinacijonalnih kompanija koje putem advertajzinga uticu na svest potrošaca koji postaje zavisan od loga kao prateceg fenomena savremene mass kulture.

nazad

vrh

Bez naslova (2003, 3 fotografije, 30x45cm, kaširano)
autor: Miroljub Ljubomirovic (Beloinje, 1955, mašinski inženjer)
Uz pomoc tri fotografije autor saopštava opšte stanje duha lokalne sredine - Bora kao maticnog mesta industrijskog giganta na izdisaju. Prica je saopštena posmatracu prikazom park muzeja (gde su izložene stare rudarske mašine) svedenog na dve poruke "Srecno" i " Ajd' u k....". Anonimni gradski gerilac je na tabli koja evocira godine uspešne proizvodnje bakra iscrtao muški polni organ oznacivši ga sa "DOS" kao imaginarnog krivca za svoj težak društveni položaj.

nazad

vrh

"I ja volim Bor" (2003, digitalni print 150x200cm)
autor: Novica Stankovic (Luka, 1962, graficar)
U radu, autor ilustruje grad Bor kao crnu tacku na ekološkoj karti Srbije. Sama cinjenica da je Bor pod specijalnim zakonom Republike Srbije je dovoljna da prikaže traumaticno stanje u kojem se ne zna tacan broj umrlih usled zagadenosti.

nazad

vrh

"Izvadili smo rudu", (2003, digitalni print, 50x50cm, kaširano)
autor: Dragan Stojmenovic (Bor, 1974, etnolog)
Krilaticom "Izvadili smo rudu" autor prikazuje stanovnišvo grada Bora u svojoj osnovnoj delatnosti "rudarenju". Javna tajna je dvostruko ilustrovana precutnom radnjom koja se tice intimnog i privatnog i karikiranjem nekada osnovne delatnosti radnika Bora. Efekat javne tajne je udvostucen precutkivanjem i razotkrivanjem neceg što je intimno (cackanjem nosa) i neceg gradskog (rudarenje), a što se tice svakog.

nazad

vrh

"Bog™" (2003, dve digitalne fotografije, 30x42cm)
autor: Dragan Ilic (Bor, 1969, graficki dizajner)
Autor u radu razotkriva sve više prisutnu komercijalizaciju vere i crkvene zajednice. Hipokrizija crkvene zajednice se lako išcitava predstavom crkve ispred koje je kiosk - simbol potrošackog društva devedesetih ili prikazom radnog vremena na stubu ispred portala.

nazad

vrh

"Emigranti", (2003, e-mail poruka, flajeri, 10x20cm)
autor: Jelena Miletic (Zajecar, 1975, istoricar umetnosti)
Autor pokušava da traumatizuje sredinu ravnodušnu prema problemu emigranata koji su napustili grad u deceniji koja je za nama. Ona dokumentuje i suprotstavlja prošlo i trenutno stanje. Sa jedne strane prikazuje spomenik Miklošu Radnotiju, madarskom Jevrejinu interniranom u borski rudnik u toku II svetskog rata, koga su streljali fašisti, dok sa druge stane prikazuje mesto na kome se spomenik nalazio (na obali Borskog jezera) pre krade izvedene verovatno zbog samog materijala-bronze. Isti princip ponavlja fotografijom mladog strucnjaka u kucnoj amosferi pre emigracije u Kanadu i njegove prazne sobe, koja služi kao ostava dok je on u emigraciji. U trecem paru nedostaje fotografija poslasticare "Pelivan", demolirane 1999 godine, prvog dana bombardovanja (ciji su vlasnici bili turske nacionalnosti). Za fotografijom se traga uz pomoc publike na samoj izložbi i putem interneta.

nazad

vrh