Primanje umetničke poruke iz  vizuenog univerzuma kroz individualni rad:
Nadležnost: Naglasiti plastičan jezik elemenata i njihove međusobne povezanosti u svrhu interpretiranja dvo– i tro- dimenzionalnih umetničkih predstava: crteža, slika, fotografija, skulptura i arhitekture.
Sadržaj: morfologija i sintaksa dvo– i tro-dimenzionalnih predstava; posebna sredstva: crtež; vrednost sklada i kontrasta; bojeni sklad i kontrast; predlozi za izbor materijala.
Nadležnost: Analizirati način pretstavljanja vremena i prostora u  dvo – i tro- dimenzionalnim predstavama.
Sadržaj: strukture umetničke kompozicije: klasična i romantična, statična i dinamična.
Nadležnost: Analize oblikovanja,  kroz ličnu interpretaciju dvo- i tro- dimenzionalnih umetničkih radova iz lokalnog umetničkog nasleđa.
Sadržaj: analiza dvo- i tro-dimenzionalnih predstava (crteža, slike, vajarskih dela ili arhitektonskih spomenika, skulptura u enterijeru, spomenika u eksterijeru, na ulici ili u parku, crkvi i opštini )

(Ministarstvo za  obrazovanje i istraživanja Rumunije, Nacionalni savet za nastavni plan i program
Nastavni plan i program za 9 i 10 razrede, niže srednje škole, predmet Oblikovanje)

Ovo su službene napomene o tome kako petnaestogodišnjacima i šesnaestogodišnjacima objasniti šta je umetnost i koje su njene uloge, zakon koji objašnjava nastavnicima kako da svojim učenicima obezbede "univerzalni ključ za dekodiranje/čitanje bilo koje slike". Jednom kada se savladaju formalni zakoni produkcije umetničkog dela i shvate načini prepoznavanja kontrasta ili raspoznavanja otvorene i zatvorene kompozicije, to podrazumeva da se automatski razume i poruka. Fotografija Jozefa Kosjuta "Jedna i tri stolice" štampana je u poglavlju o ambijentalnom dizajnu u udžbeniku za 10 razred.

Srednjoškolci su, generacijama, učeni da je umetnost uglavnom stvar tehnike, domena u kojem ako se sa dubokom pažnjom i poštovanjem studiraju velika remek dela, stiče znanje kako "usvojiti vrednosti o univerzalnom nasleđu umetnosti oblikovanja" i kako razviti "ukus za lepo".

Ova vizija, predstavljajući umetnost kao kombinaciju tradicionalnih tehnika i apstraktnih simbola, potkopava njeno mesto u društvu, uzrokujući da bude percipirana, a samim tim i postane, jedna beskorisna star, čista dekoracija koja ne čini ništa da promeni naše živote. Mladi ljudi nastavljaju da budu edukovani u duhu starih, komunističkih metoda, koje su pokušavale da odvoje umetnost i kulturu od realnog života, tako da umetnost izgubi svoju suštinsku opravdanost i izgubi pravi razlog za sopstvenu neophodnost: status carstva slobode, gde je realnost kritički analizirana, status instrumenta uz čiju pomoć se postižu jednakost i sposobnost međusobnog slušanja.

Nakon diplomiranja na Fakultetu likovnih umetnosti, postavlja se pitanje šta dalje, u zbunjujućem kontekstu gde je umetnički status, iz različitih razloga i u najmanju ruku čudan. Šta god da kažu, ne uzima se za ozbiljno jer su umetnici "sanjalice" koje žive u sopstvenom svetu; s druge strane, ako kažu nešto preozbiljno, to više nije umetnost, jer bi umetnost uvek trebalo da se bavi i govori o "lepim" stvarima. S obzirom na ovo stanje stvari, postavlja se pitanje šta bi moglo da prekine ovakav logički sled. Možda bi, ma kako malo, predlog o drugačijoj tački gledišta promenio stvari.

UVOD

I. Kako stičemo znanje?

Kako se snalazimo u svetu? Da li postoje objektivni kriterijumi koji nas vode? Ako da, ko postavlja ove kriterijume? Šta se događa sa onima koji su van dometa ovih kriterijuma? Šta je sa onima koji su isključeni?

A) Principi modernosti

U 18. veku, filozofija prosvetiteljstva je obeležila osvit modernizma, osvit filozofije koja je još, do pre nekoliko decenija, strukturisala i legitimisala našu kulturu i još uvek u mnogim prilikama, potkrepljuje način na koji se odnosimo prema svetu, način na koji vidimo sebe i druge, način na koji organizujemo pristup znanju itd.

Po ovoj filozofiji svet je mesto koje upoznajemo i kojim ovladavamo koristeći se večnom i nepromenljivom osobinom našeg bića: razumom. Naučno znanje (tip znanja uzrok-posledica) proizašlo iz pravilne upotrebe razuma, može nam omogućiti da razumemo kako stvari funkcionišu, zakone prema kojima su napravljene, omogućava nam da shvatimo Istinu i tako kontrolišemo spoljašnji svet i naše sopstvene živote, da obezbedimo društveni napredak i budemo sobodna bića koja određuju sopstvenu egzistenciju.

Na sledećoj listi (prema Janu Flaksu, Postmodernizam i odnosi među polovima u feminističkoj teoriji, Feminizam, koju su izdali Sandra Kemp i Džudit Skvajers, Štampa Oksford Univerziteta 1997, str. 170) možemo pronaći neke od ovih ideja, izvedenih iz prosvetiteljske misli:

1. Postojanje stabilnog, koherentnog, razumskog sopstva. Ovo prosvećeno sopstvo je sposobno da na racionalan način razume sopstvene procese i "prirodne zakone".
2. Razum i njegova "nauka" – filozofija - mogu obezbediti objektivne, pouzdane i univerzalne temelje znanja.
3. Znanje stečeno pravilnom upotrebom razuma biće "isitinito". Takvo znanje predstavljaće nešto realno i nepromenljivo (univerzalno) u našem umu i strukturu prirodnog sveta.
4. Sam Razum ima transcendentalna i univerzalna svojstva/kvalitete. Postoji nezavisno od prolazne, sporedne egzistencije ljudskog sopstva. Iskustva koja se tiču tela, istorije ili društva ne utiču na strukturu razuma i njegovu sposobnost da proizvodi vanvremensko znanje.
5. Postoje kompleksne veze između razuma, autonomije i slobode. Sve tvrdnje za istinom i pravednim autoritetom moraju se povinovati  sudu razuma.  Sloboda se sastoji od pokornosti zakonima koji su u skladu sa neophodnim rezultatima pravilne upotrebe razuma. (Zakoni koji su dobri za mene kao racionalno biće, nužno će biti dobri za sva racionalna bića). Pokoravanjem ovim zakonima, pokoravam se  naboljem, večnom delu svog bića (razumu) i tako praksujem svoju autonomiju i afirmišem sopstvenu egzistenciju kao slobodno  biće. Upravo takva dela mi omogućavaju da imam kontrolu i determinišem svoju egzistenciju.
6. Ako je razum glavni autoritet, konflikt između istine, znanja i moći se može prevazići. Istina može služiti moći bez izvrtanja, zauzvrat, upotrebom znanja u svrhe moći, osigurava se i sloboda i progres. Znanje može u isto vreme biti i neutralno (budući utemeljeno u univerzalnim zakonima, a ne u partikularnim interesima) i korisno razvoju društva.
7. Nauka je takođe, kao glavni proizvod pravilne upotrebe razuma, primer za  celokupno znanje. Nauka je neutralna u svom sadržaju i metodama, ali korisna za društvo u svom rezultatu. Zahvaljujući njenom procesu otkrića, možemo koristiti "zakone prirode" za dobrobit društva. Ali, da bi nauka napredovala, naučnici moraju biti slobodni da prate zakone razuma, pre nego da se bave time da li socijalni " interes"  dolazi van socijalnog diskursa.

B) Koje su posledice ovih principa?

Naravno, ako mislimo o ovim principima - o autonomiji razuma, objektivnoj istini i progresu kroz naučna otkrića, možemo zaključiti da su svi pravi. Razum, nauka, progres, individualna sloboda, emancipacija, sve ove divne reči mogu izgraditi svet u kome svi čeznemo da živimo, o utopiji koju bi možda želeli da učinimo realnom. Ali pitanja koja se ovde postavljaju su: Da li je svet zaista tako jasno i čisto mesto i da li zaista njime možemo ovladati samo uz pomoć našeg uma? Zatim, ko odlučuje šta je racionalno,  a šta nije? Šta je sa onima čiji se životi i iskustva ne poklapaju sa univerzalnom Istinom? Da li je racionalno poimanje jedino moguće sredstvo za dosezanje znanja? Šta je sa raznovrsnošću ovog sveta, sa svim onim slojevima egzistencije koje ove ideje istiskuju u polusenku i tišinu?

Modernost, era koja je osvanula zajedno sa Prosvetiteljstvom, temeljila se na individulnoj, ljudskoj težnji za oslobađanjem. I tehnološki napredak, i pristupačnost znanja i unapređenje uslova rada, svi su bili postignuti sa ciljem da se izgradi bolje društvo. U zamenu za nadu u oslobođenje, napredak u tehnologiji i razumu je odveo ka eksploataciji manje razvijenih delova planete, slepo je zamenio ljudski rad mašinama i razvio mnogobrojnije i sofisticiranije robovlasničke metode i to sve pod firmom kompletne racionalizacije procesa proizvodnje.

C) Promena obrasca?

Promena paradigme se događa kada se za sve koncepte i principe koji čine temelj jedne kulture ispostavi da su na određenom nivou nedelotvorni, te se tada izvrši zamena. Onog trenutka kada je ideja sveta temeljena na razumu podbacila, i kada je pad ove ideje doveo evropsko znanje do mrtve tačke, ono što je obeležilo promenu paradigme bio je postmodernizam. Postmodernizam je građen kako na odvajanju od modernizma (temeljen na principima Prosvetiteljstva), tako i na njegovoj re-definiciji i re-interpretaciji. Evo nekih postmodernih ideja (navešćemo naročito one ideje koje imaju veze sa sadržajem ovog priručnika):

1. realnost/stvarnost je kulturan konstrukt i kao takav ne postoji, ali je strukturisan, konstruisan kao rezultat naše percepcije, ideja i akcija. Mi smo ti koji čine realnost onakvom kakva nam ona izgleda. (Prema principima modernizma, realnost je data kao takva, a čoveku je dato da njome ovlada uz pomoć razuma; stvari su date kao nekakve, sve što je potrebno je shvatiti ih racionalno da bi ih mogli kontrolisati).
2. De-kanonizacija klasične kulture, odnosno evropske elitističke kulture i činjenje vidljivim drugih vrednosti, van tradicionalnog Zapadno-evropskog modela, vrednosti koje pripadaju drugim rasama, religijama, prostorima, itd.
3. Potraga za pravima na slobodu, samoopredeljenje, različitost i slobodno izražavanje; potraga materijalizovana u pokretima kao što su:
   
   • feminizam: strategije "usmerene ka promeni postojećih odnosa moći u društvu između muškarca i žene. Ovi odnosi moći strukturišu sva životna polja - porodicu, obrazovanje i napredak, svet posla i politike, kulturu i dokolicu" (C.Weedon, 1992, str. 1).
   • multikulturalizam: je u vezi sa pravom na etno – rasni, seksualni i razne druge identitete i specifičnosti.

II. Šta je umetnost?

Koja pitanja treba da postavimo sebi kada razmišljamo o umetnosti? Šta je to tačno što čini da određene stvari zovemo umetnošću? Šta je umetnik? Da li i ja mogu biti umetnik? Koja je uloga umetnosti? Kako mi umetnost može pomoći i kakve veze ima sa mojim životom? Da li umetnost može išta da promeni? Šta mi mogu ponuditi umetničke institucije (muzeji, galerije)?

"Umetnost ne proizvodi vidljivo, već čini vidljivim." Pol Kle; "Sadašnjost se ne može zaustaviti. Svakog dana se mora odricati prošlosti... A pošto se već ne može zaustaviti, mora se ponovo stvoriti." Luis Buržoa; "La pittura e una cosa mentale." Leonardo da Vinči; "Umetnost nije «stvar»: ideja izražena tom «stvari» može biti." Mikelanđelo Pistoleto; "Svet je pun objekata, manje ili više interesantnih: Ne želim da dodam više nijedan." Daglas Hubler; "Esencijalna stvar danas je prepoznati univerzalnu vrednost individualne mitologije" Pijero Manconi; "... slika ne služi za dekoraciju stanova, to je sredstvo za napad i odbranu od neprijatelja." Pablo Pikaso; "Ako me pitate zašto vajam, moram vam reći da je to samo moj način života, moja ravnoteža, moj razlog postojanja. Ako me pitate kome je namenjena moja umetnost, rekao bih da je pravim za sve oni koji joj prilaze bez predrasuda." Dejvid Smit; "Verujem da je vreme u kome živim najvažniji period u istoriji sveta. Da je umetnost mog vremena najvažnija umetnost. Da umetnost pre ovog vremena nije direktno uticala na moju estetiku, budući da istorija umetnosti objašnjava ponašanja u prošlosti, ali ne obezbeđuje nužno rešenja za moje probleme." Dejvid Smit; "Liniju između umetnosti i života bi trebalo držati fluidnom i nejsanom što je više moguće." Alan Kaprov; "Razgovori o umetnosti se menjaju umetničkim delima." Sol Le Vit; "Umetnost je svuda oko nas." Kliz Oldenurg; "Ja sam za umetnost koja bi bila u direktnoj vezi sa svakodnevnim životom, umetnost koja bi počinjala malim stvarima i bila vrlo direktan i veoma iskren izraz naših pravih života i naših pravih svetova." Žan Dibife; "Percepcija ideja vodi novim idejama." Sol Le Vit; "Svesno tražim umetničku formu koja ničim nije vezana za tradiciju i u kojoj je umetničko delo maje važno od istraživanja koje je dovelo do tog umetničkog dela." Jan Dibets; "Pozivamo sve da preispitaju čitavu kulturu koju smo uzeli zdravo za gotovo." Grupa Materijal; " Umetnost je potencijalna veza između razlika." Suzana Lejsi; "Svako je umetnik" Jozef Bojs.

Ova lista mogućih odgovora, mišljenja, definicija, ideja o umetnosti mogla bi se nastaviti u beskonačnost jer pitanja koje postavljamo nemaju opšte prihvaćen odgovor, jedinstven odgovor koji bi zasenio ostala mišljenja. Za definiciju umetnosti možemo uzeti bilo koji od gore pomenutih citata, a možemo odabrati da pod umetnošću podrazumevamo ono što smo naučeni da mislimo do sada. A to je da je umetnost nešto uzvišeno i nepristupačno, nešto što govori o stvarima van realnog sveta i nema nikakve veze sa našim životima, nešto što stvara samo pasivno divljenje. Uvek možemo poverovati da je umetnik genije, neshvaćen od strane savremenika, neko potpuno drugačiji od nas "običnih ljudi".

Od svih nas zavisi da li ćemo nastaviti da večno održavamo ove ideje o umetnosti i da li ćemo gajiti ponizan i skrušen odnos prema umetnosti (i kulturi uopšte) ili ćemo upravo suprotno, smatrati umetnost nečim što može biti intimno, normalno, prirodno i korisno, nešto što govori o našim životima, nešto što ne reflektuje stvarnost pasivno, već nešto što istinski može promeniti stvari.