Kako
se (i zasto, uopste) od Ripnja stize do Bgd-a?
(uputstvo za (ne)upotrebu)
Kada bi ste na jednostavno pitanje -
koje je najvece selo u Srbiji i kako se od njega dolazi
do Bgd-a? - odgovor zeleli da dobijete medju Beogradjanima,
uspeha biste imali, sigurni smo, tek kod malog broja ispitanika...
U iscekivanju novog popisa stanovnistva, ovdasnji "statisticari"
su u prebrojavanju mestana Ripnja stigli do brojke od 20-ak
hiljada, pa je tako Ripanj, medju selima Srbije, zauzeo
prvo mesto po broju stanovnika. Sto se povrsine tice, odavno
smo najprostraniji u drzavi.
Kada bi neko pozeleo da se, dosavsi u Ripanj vrati u glavni
grad (za koju odluku postoje, naravno, mnogi razlozi; protiv
koje, opet, verujemo, daleko je duzi spisak istih) na kraju
svoga odredista (Terazija, na primer) izbrojao bi celih
24 kilometara i nekoliko stotina metara. Ono sto bi na tom
putu mogao da otkrije i sa sobom ponese "tamo odakle
je do±ao" talozi se na ovim prostorima sve od neolita
pa do Flux-a Ripanj 01, avgusta 2001. godine.
Po±av±i od Glumcevog brda, koje je krajnja juzna tacka Ripnja,
preko Brdana (odakle je jo± 1893. godine znameniti Jovan
Cvijic nacinio prvu fotografiju panorame Ripnja) spustivsi
se u Centar (u kojem se pored crkve, skole i Doma kulture
nalaze tri kafane i isto toliko spomenika), Beogradjanin
ce se nesumnjivo zapitati (sto je, uostalom ucinio istoga
trenutka kada se, iz samo njemu znanih razloga nasao "na
kraju sveta"): "Gde ovi ljudi zive?". Shvativsi
odmah da "ovim ljudima" ne moze pomoci, briga
za sopstvenu egzistenciju preovladava i sledece pitanje,
na koje (s razlogom?) ne moze da odgovori, zavrti mu se
u glavi: "Kako se odavde stize do Bgd?"
I ne sluteci da je tek na pocetku putovanja, grcevito se
drzeci za sipke u gradskom autobusu broj 405 (jer upravo
prolazi dve najopasnije krivine kod Ra±inog majdana), spomenuti
Beogradanin nece moci da ne oseti prelazak preko pruge koja
spaja ostali deo istocnog sveta sa Ripnjem (tzv. "juzna
pruga"). Ukoliko bi, prosavsi zeleznicku stanicu Ripanj
(sa koje i sve proredeniji Beo-vozovi "izuzetno"
(ne)saobracaju), pogre±no skrenuo levo "kod krivine"
i uputio se ka naselju Kolonija, nai±ao bi na drugu prugu
koja grad Bar u juznoj republici drzave povezuje sa na±om
mesnom zajednicom...
...
U povratku na pravi put, panju stanovnika "betonskog"
Bgd-a svakako bi privukla tri "Visa" (obliznja
zivopisna brdasca), duz cijih podnozja tece Topciderska
reka. Ostavljajuci za sobom (zauvek, mozda?) miris sume
i zubor reke, na± putnik se sada lagano penje uz Carsiju
- naselje sa nazivom iz turskog i arheoloskim nalazistima
iz neolitskog doba.
Osvojivsi i ovaj uspon, Beogradjaninu se odjednom, nad vidikom,
ukazuje Avala (da parafraziramo M.C.- skog) zelena, u blizini,
kao breg. U samo srce "lepotice" ruski arhitekti
su, uz saglasnost na±sh vlasti, posle drugog rata, zaboli
dvesta metara visok betonski kolac, koji je NATO nedavno
pretvorio u gomilu krsa.
Teturajuci se krivinama koje prosecaju avalske ±ume (od
kojih je najpoznatija ona "kod dva duda") autobus
napu±ta ripanjsku teritoriju kao i jo± nekoliko znamenitosti
koje, ovoga puta nas posetilac nije uspeo da upozna - predeo
oko stene Ripe (na slici), po kojoj je Ripanj verovatno
dobio ime, nekoliko knjiga Milana Dj. Milicevica (rodenog
Ripanjca) predsednika SANU s kraja XIX veka, jezero Tresnju
ima jos toga.
Iz Avalske ulice, kojom se do sada vozio, Beogradanin se
ukljucuje na kragujevacki put i produzava njime sve do Bgd-a,
za sobom ostavljajuci jedno po jedno prigradsko naselje:
Pinosavu, Beli potok, selo Rakovicu, Jajince, da bi kompleks
zgrada na Banjici konacno oznacio pocetak potpuno urbanizovanog
Bgd-a.
U pravcu Terazija (do kojih preostaje oko 5 kilometara,
nista manje uzbudljive i neizvesne voznje) na raspolaganju
su vam ove linije GSP-a: 9,10, 14, 40, 41, 78 i 33p.
Ukoliko bi neko, uprkos svemu recenom pozeleo da ovo svoje
iskustvo obnovi u suprotnom smeru neka obrne mapu.
Bratislav Stojiæ
Upravnik Doma Kulture Ripanj
