IZLOŽBA

Foto Dokumentacija
Foto materijal na izložbi je arhivska grada iz foto dokumentacije agencije TANJUG i kuće Politika, fotografije iz privatnih albuma i radovi fotografa Imre Saboa, Goranke Matić i dr.

DAN MLADOSTI
U okviru Dana mladosti širom zemlje organizovane su razne manifestacije "radnog i kulturnog stvaralaštva". Sve se završavalo velelepnom sportskom priredbom, sletom, na stadionu JNA u Beogradu. Na inicijativu Josipa Broza Tita 1957. godine njegov rodendan postao je praznik omladine - Dan mladosti, a Titova štafeta - Štafeta mladosti, simbol svih štafeta.
Sve je počelo sa "Plavim mostom" koji je, na oduševljenje gledalaca na stadionu JNA, izronio iz atletske staze i protezao se sve do svečane lože gde se nalazio Josip Broz. "Mostom" je, praćen ovacijama i aplauzom, Mika Tripalo, predsednik CK Narodne omladine Jugoslavije, doneo Titu prvu Štafetu mladosti.
Kroz Jugoslaviju su i dalje nošene lokalne štafete sa pozdravima i rođendanskim čestitkama.
Sedam godina posle Titove smrti ugasilo se proslavljanje Dana mladosti. Završna priredba održana 1987. godine nosila je naziv "Upalite svetlo". Poslednji nosilac Štafete mladosti, "pionirka širokog osmeha" Rejmonda Bročaj iz Gnjilana, Predala je štafetu Haimu Redžepiju, tadašnjem predsedniku Omladine Jugoslavije.

Beograd, stadion Jugoslovenske Narodne Armije

DAROVI
Darovi obilježavaju inauguraciju novog ciklusa: novu godinu, rođendan, imendan, otvorenje trgovine, porinuće broda, izlazak knjige, novog proizvoda, prvu upotrebu nekog predmeta itd. Dar proslavlja prvu upotrebu, defloraciju ili novi polazak.
Običaj darivanju vodi nas u najdavnija vremena. Blizak je obredima vezanim uz godišnja doba, kojima je svrha da privuku zaštitu bogova, kraljeva i ovozemaljskih odličnika. Kad roditelji darivaju djecu, viši podređene, uvijek je to simboliziranje želje za obiljem i procvatom. U prvom je slučaju ta želja molba, a u drugom obećanje. Darovi se daju u ime Nevidljivog, da bi gestom povoljnog predznaka i slutnjom izobilja otpočeo novi ciklus.

J.Chevalier - A.Gheerbrant, Rjecnik simbola, Zagreb 1983.

U Muzeju istorije Jugoslavije čuvaju se zbirke koje su ranije pripadale Memorijalnom centru "Josip Broz Tito". Zbirke su nastale u periodu od 1944. do 1980. godine od POKLONA jednoj ličnosti - partijskom drugu, saborcu, kumu, Vrhovnom komadantu, Maršalu, Predsedniku Jugoslavije, predsedniku komunista Jugoslavije - Josipu Brozu Titu, Titi, Starom, ...
Pokloni su poreklom iz svih krajeva bivše Jugoslavije "od Đevdelije do Triglava". Na poklonima su tekstovi posveta i poruke koje veličaju datume ratnih pobeda, radne uspehe, izvršene zadatke iz petogodišnjeg plana, a takođe i ideje "bratsva i jedinsva" i izgradnje socijalističnog društva.

Gorica Erceg - Sarajcic, kustos

Uručivanje darova drugu Titu

KOD TITA
Tito je prve, neposredne veze sa predstavnicima savezničkih država uspostavio tokom II svetskog rata. Do Titove smrti 1980. godine u poseti Jugoslaviji, bili su državnici, političari i javne ličnosti iz više pd osamdeset zemalja iz celog sveta.
Brojni susrete sa državnicima, pre svega afričkih azijskih zemalja u procesu dekolonizacije, rezultat su višedecenijskih državničkih aktivnosti koje će Tita promovisati u jednu od najuticajnijih ličnosti pokreta nesvrstanosti i danas već zaboravljene aktivne miroljubive koegzinstencije.

Na sahrani Josipa Broza, 8. maja 1980. godine, bilo je prisutno 209 delegacija iz 128 zemalja. Među njima je bilo 122 državne delegacije, 68 partijskih delegacija, 4 delegacije oslobodilačkih pokreta, 9 delegacija međunarodnih organizacija, kao i 6 drugih delegacija. Bio je prisutan 31 predsednik republike, 4 kralja, 8 potpredsednika republike, 6 prinčeva, 22 predsednika vlada, 11 predsednika nacionalnih parlamenata, 12 potpredsednika vlada i 47 ministara inostranih poslova.

Tito sa Fidelom Kastrom, princom Čarlsom, Muamer El Gadafiem i Nikolae Čaušeskuom

TITOVA ŠTAFETA - ŠTAFETA MLADOSTI
U fondovima Muzeja istorije Jugoslavije čuvaju se jedinstveni materijalni ostaci jedinstvene manifestacije u kojoj je, tokom 43 godine, svaki treći Jugosloven bio aktivni učesnik. Neposredan povod za organizinanje ove manifestacije bila je Odluka Centralnog komiteta Saveza komunističke omladine Jugoslavije da se 25 maja 1945 godine posebnim programom proslavi rođendan Josipa Broza Tita. "...Uoci pedeset trećeg rođendana druga Tita naše Odeljenje za fiskulturu i sport organizovaće masovna omladinska štafetna trčanja širom Jugoslavije. Mladi trkači nosiće lepo izrađene palice i u njima pismenu čestitku o rođendanu našeg Maršala i poneće u Beograd pozdrave naroda koji će ih putem dočekivati...", stajalo je u pismu omladinskim rukovodsvima.

Prva štafeta mladosti pošla je iz Kumrovca, rodnog mesta Josipa Broza. Svake naredne godine štafeta je polazila iz drugog mesta, iz druge republike, obeležavajuci datume događaje iz istorije jugoslovenskih naroda i narodnosti. Štafetne palice nošene su širom Jugoslavije, po nekoliko meseci, unapred utvrđenim maršutama. Štafete su nosili i ronioci pod vodom, planinari je iznosili na najviše vrhove, sa njom su padobranci iskakali iz aviona, mornari je prenosili preko mora, a one minijaturne i najlakše nosili su golubovi pismonoše. U početku putem radija, a kasnije i televizijskim izveštajima, javnost je svakodnevno informisana o kretanju štafete i pratećim programima i proslavama.

Tokom prvih 12 godina napravljeno je više od 20.000 štafetnih palica, 10.286.500 nosilaca pretrčalo je 877.000 kilometara. Štafete su najčešce pravljene od drveta ili metala, a zajednički element bila je petokraka ili buktinja na frhu. Autori ovih štafeta, uglavnom anonimni, najčešće su pioniri, radnici, seoska omladina.

Na završnoj svečanosti na stadionu JNA, 25. maja, Titu je štafetu uručivao/la najbolji omladinac/omladinka.

Za razliku od prvih maštovitih štafeta naivinih kombinacija i smelih oblika, štafeta mladosti se vremenom, sve više institucionalizuje. Sama štafetna palica postaje likovno neprepoznatljiva i jugoslovenski umetnici koji tu čast zaslužuju bilo konkursom bilo pozivom po republičkom ključu.

Pisane poruke smeštane su u specijalno obradene, često vešto sakrivene u šupljine u telu štafete. U nekim štafetama nalazilo se i po desetak poruka. Sadržaj i izgled pisanih poruka u početku je bio uzbudljiv i autentičan. Vremenom one postaju stereotipne i nemoguće ih je datirati ukoliko na njima nije ispisana godina nastanka.

Na vest o smrti Josipa Tita, 4. maja 1980. godine, Predsedništvo Konferencije Saveza socijalističke omladine Jugoslavije odlučilo je da štafeta mladosti prekine svoj put. Sa zavetom Jugoslovena da će i ubuduće biti čvrsti i nepokolebljivi na Titovom putu, štafetnu palicu, ispod portreta Josipa Broza, poslednji nosilac predaje predeseniku Saveza socijalističke omladine Jugoslavije.

Savezni odbor za proslavu Dana mladosti 1987. godine odlučio je da poslednja štafeta krene iz Slovenije. Idejno rešenje za štafetu i plakat ponudili su autori ljubljanskog ateljea "Novi kolektivizam". Rešenja su bila takva da su celokupna javnost, Policija i Vojska tražili političku i krivičnu odgovornost autora. Razlog: ponuđeni plakat bio je prepravljen plakat iz arsenala nacističke Nemačke, a štafetna palica "simbolična građevina" na četiri stuba, nemoguća za nošenje.

Nošenje stafete